Udruženje Pčelara Prijepolje

Pismo pčelarima za seprembar

 

 

 

Prođe nam još jedna pčelarska godina, što se tiče medobranja, godina sa kojom možemo biti zadovoljni, radom i unosom naših dragih pčelica. Ove godine na svim pašama imalo je solidnih unosa, u zavisnosti od lokacije, i spremnosti pčelinjih zajednica. Svaki savesni pčelar ko poštuje i ceni svoju pčelu, vadio je i vrcao samo višak meda iz medišta, plodište nije dirao jer je to pčelino.Uspešnost se ne ogleda samo u isceđenoj količini meda, već i koliko se meda ostavi svojim ljubimicama za njihov nastavak daljeg razmnožavanja i opstajanja kao zdrave pčelinje zajednice. Mora se napokon shvatiti da tržište postaje sve probirljivije, i da potrošači traže sve bolju i zdraviju hranu, a mi smo ti koji moramo to obezbediti, a i poštovati njihove zahteve. Prvo odstranjivanje varoe moramo raditi dozvoljenim preparatima na ekološkoj osnovi i to kada nemamo meda u košnici, posle vrcanja, ili kada taj med ostavljamo pčelama za ishranu.Šećer moramo, a i trebamo koristiti kao nužno zlo,moramo početi da ga zaboravljamo da ostaje za nama kao prošlost. Borbu protiv nozeme cerane, kako kažu sva naučna dostignuća treba poštovati ,a ona se  isključivo zasniva na čist prirodni med ostaviti pčeli, antibiotike nikada, ama baš nikada ne koristiti. To je samo pomeranje bolesti za kasnije i uvećavanje (proširenje) bolesti na svoj i tuđ kolegin pčelinjak.
Američka trulež legla nastaje od ovih predhodnih grešaka, za nju postoji samo jedan lek spaljivanje,( ako se primeti blagovremeno i prijavi, šteta se nadoknađuje).
Dođe nam septembar kada treba  vršiti  proveru količine  i kvaliteta meda i snagu pčelinjih zajednica, i priprema za prezimljenje.
Sav med poklopljen ostavićemo u plodište a nepoklopljen med izvadićemo i ukloniti jer je to medljikovac, koga pčele retko poklapaju a i vrlo sporo, medljikovac ne može ostati jer je štetan zimi po pčelu i na njemu pčela ne može zimovati. Ramove sa leglom stavićemo po sredini košnice do legla sa obe strane stavljamo po jedan ram perge, a do perga ramove sa lepo poklopljenim medom i visokim mednim kapama. U slučaju da nam u pojedine zajednice nedostaje med možemo dodati iz rezerve, iz zdravih zajednica kao cele ramove, a možemo i vršiti prihranu u zbeg kao što se vidi iz slika. Takva priprema što se tiče meda je garantovani uspeh da će nam zajednice izaći iz zime zdrave.
Med u plodištu predstavlja izuzetno kvalitetnu energetsku i proteinsku hranu za pčele. Ova hrana je najznačajniji faktor za prezimljavanje i brzi prolećni razvoj pčelinjeg društva.
Med iz plodišta zajedno sa propolisom utiče na mikroklimu košnice, jer reguliše vlagu i temperature u košnici.
U plodišnom prostoru potrebno je od 20 do 25 kg meda pčelama za prezimljavanje i negu legla do cvetanja džanarike. 
Utvrđeno je da prosečno solidne zajednice.od 1. oktobra do 1. aprila naredne godine utroše od 9 do 12 kg meda.
Sada trebamo odrediti i jačinu pčelinjih zajednica, slabe, a zdrave dodati jakim (pripojiti) to je najednostavnije preko plodišta staviti novinu, a iznad slabo društvo bez matice.
Dogodiće se da naiđemo i na zajednice koje su slabije po snazi, ali sa mladom maticom , te ćemo zajednice sačuvati uzimeti ,i tako čuvati matice u slučaju da nam neka zatreba u rano proleće. Koji je to broj pčela koji treba da ima jedna jaka zajednica sa kojim treba ući u zimu to je od 20000 do 25000 hiljada zdravih pčela, koje će bezbedno prezimeti.
Obavezno na našim košnicama staviti češljeve na leta naročito u područja gde ima dosta miševa.
Ne zaboraviti da u septembru, a i kasnije pojavljuje se povećan broj osa i stršljenova od kojih  treba štititi pčele, to se postiže stalnim paljenjem staništa osa, a i postavljanjem  flaša po pčelinjaku sa pivom.
Ako ovako radimo mi ćemo ovakvim radom uvećavati pčelinje zajednice  i dobijati zdravu pčelu koja će nam donositi nektar koji će se pretvarati u med, gde ćemo biti zadovoljni i mi, a i naše pčelice.
Ako zamenimo med šećerom a polen(pergu) sojinim brašnom, kvascem, surutkom,mlekom u prahu, mi nikada nećemo imati zdravu pčelu, jer želimo da je hranimo kao tele, a ne kao pčelu.
Jesen je stigla, a i proćiće, a na nama je da se preispitamo i vidimo sami šta želimo od naših pčelica, da li želimo da nam prezime i dočekaju proleće zdrave i čile, ili da izađu iz zime bolesne, sa mnogo uginulih jedinki po podnjači, čak i sa jednom šakom pčela koje su se okupile oko matice.
Tada aprila meseca počinju pitanja gde mi nestadoše pčele.
Srećno prezimljenje.