Udruženje Pčelara Prijepolje

Pismo pčelarima za april

 

 

 

April je mesec kada su pčele aktivnije, unose nektar cvetni prah i vodu u košnice. Povećavaju se aktivnosti dolazi do povećavanja količine legla, priprema se prerađuje i konzerviše polen.Naš zadatak je da pratimo razvitak zajednice da proširujemo leglo praznim ramovima sa urađenim saćem, ne dozvolimo blokadu polenom, i ubacivanje satnih osnova ako je dobra voćna paša radi upošljavanja mladih pčela na izgradnji voska. Unosom se vrši posticaj da matica više zaleže jajašca. Slabija društva pripojiti jačim, ali samo ako su zdrava. Izkontrolisati zdravstveno stanje pčele. April je mesec kada se postavlja ram građevinak u biološkoj  borbi protiv varoe, postavlja se u leglo nikada na krajevima.Isti se vadi 19 dan iz koga se vade ćelije viljuškom kada se završi opere se saće hladnom vodom i vrati u košnicu. Tim načinom sprečavamo bespotrebno ponovno izvlačenje saća trutovskog, već nam mlade pčele rade na radiličkom saću, aprilu su stečeni uslovi za to imamo obimne paše, topole,kruška,jabuka uljana repica,džanarika razni korovi, borovnica, brest. Sada je pitanje ako je lepo vreme i pčele opšte sa okolinom dali treba razvojno prihranjivati po meni ne, jer ima u prirodi dovoljno i nektara a i polena.ali ako je vreme loše pčele treba stimulativno prihranjivati.
Ukoliko se pčelihje društvo nalazi samo u plodištu, a razvitak je počeo nagli istom treba dodati medište da ne dođe do rojenja, a između satova sa leglom i pergom treba dodati po ram dva prazna rama se satovima urađenim ili satnim osnovama da ne dođe do blokade legla. Od snage zajednice može se uraditi i preuređenje ,a to je gornji nastavak polu nastavak staviti na mesto doljnjeg a doljnji gore. Kod košnica LR i Fararovih plodišni prostor povećava se dodavanjem celih nastavaka, ovom prilikom vrši se i razvrstavanje na proizvodna i pomoćna društva. Ako ima dosta unosa polena a vidimo  da nam se pojavljuje višak u košnici, potrebno je postaviti hvatače polena. Polen je najkvalitetniji početkom sezone kako godina odmiče pada na kvalitetu.
Jaka društva potsticati na brži razvoj ali stalna obazrivost mora biti prisutna da ne uđi u rojevi nagon. Slaba društva se pripajaju društvima srednje jačine koja se stimulacijom dovode do jakih društava.Uvek uzimati maticu iz slabe zajednice spajanje vršiti preko novinskog papira sa dva tela. Spajanje vršiti u večernje časove, kada pčele manje opšte sa okolinom. Uvek voditi računa o zdravstvenom stanju zajednica.
Ako smo dobro i na vrijeme uzimili  pčele, eliminisali vlagu iz košnica i tretirali protiv varoe pravilno I na vreme, onda će se proljećni radovi na pčelinjaku svesti na nekoliko osnovnih postupaka, a to su:
Rano postavljanje higijenskih pojilica,
Sprečavanje rojenja, proširivanje prostora u košnici i zapošljavanje mladih pčela na izgradnji voska.
Postavljanje higijenske pojilice na pčelinjak prvi je i najvažniji postupak i treba ga obaviti već prilikom prvog pročisnog leta. Da ne bi pčele pile vodu bilo kakvog kvaliteta i privikle se na higijensku pojilicu dobro je u pojilicu nasuti zaslađenu vodu.
Higijenska pojilica je izuzetno bitna zbog nozemoze. Postoje dva načina na koji se spore nozemoze prenose hranom i vodom. Hranom mogu da se zaraze samo pčele u košnici, a potom se zaraza širi na pčele u cijelom pčelinjaku. Nozemozne pčele su oslabljene, imaju smanjenu resorpciju, pa se regrutuju u vodonoše. Jedna od mjera borbe protiv ove bolesti je postavljanje higijenskih pojilica na udaljenosti od oko petnaest metara od pčelinjaka i  mamljenje pčela da ih koriste.
 Uzeti uzorke uginulih pčela (ili i legla ukoliko ima sumnje na bolest) i poslati u nadležni veterinarski institut. 
Izvaditi potvrde o zdravstvenom stanju pčela (da su pčelinjaci pod nadzorom veterinarske službe), posebno ako se planira selidba .
 Pčelari koji se ozviljnije bave pčelarstvom ili to nameravaju , trebalo bi da se upoznaju sa uslovima za registaciju poljoprivrednih pčelarskih gazdinstava 
Pretopiti saće iz stadalih društava, osim u slučaju američke kuge kada pčelinjak podleže veterinarskom pregledu i uništavanju obolelih društava uz nadoknadu od strane države ako je prijavljivanje bilo blagovremeno. Zameniti saće za voštane osnove. Dezinfikovati košnice u kojima su stadala pčelinja društva.
Podsticajno  prihranjivanje na više načina

     Već je rečeno da je aprilsko vreme nestabilno i onemogućava iskorišćavanje svake cvetnice. Veoma retko se dogodi da pčele idu sa cveta na cvet za vreme voćne paše. Za njeno sukcesivno iskorišćavanje potrebno je sunčano vreme, solidna vlažnost vazduha, dublja vlažnost tla kao i povoljan nivo temperature vazduha.  S obzirom da to nije tako pčelaru se nameće potreba  da na svaki način, u tim nestabilnim prirodnim uslovima,pruži adekvatnu pomoć pčelama, sa ciljem da se ni po koju cenu ne zaustavi ubrzani prolećni razvoj. Pčelar I tada (kao u uvek u toku godine), mora da obezbedi da pčele kontinuirano donose hranu sa strane pa bilo da ona dolazi iz prirode ili iz tzv. podsticajnog prihranjivanja. Pčelama, dakle, treba pružiti pomoć onda kada im je potrebna. U ovom periodu ta pomoć, pre svega, u energetskoj hrani pruža se na nekoliko načina.  U praksi se primenjuje prihranjivanje pčela u malim dozama mlakim šećernim sirupom (1:1) svakodnevno u kasnijim popodnevnim satima ili u dozama 250 – 300 g svaki drugi dan. To mogu postići oni pčelari kojima je pčelinjak u blizini. Ako je pčelinjak udaljen I u njemu postoji pčelarska kućica pčelar, ako je u mogućnosti, se za vreme kišnih I hladnih dana preseljava na pčelinjak. Pošto takvih uslova uglavnom nema (pčelar je u random odnosu, nema pčelarsku kućicu…), onda za podsticajno prihranjivanje pčelar koristi ram – hranilice.  Ram hranilica sa medno – šećernim testom stavlja se u medišni proctor a najbolje rešenje je da ona nadje mesto na severnoj strani plodišta, ako za nju ima mesta. Ovu čvrstu hranu pčele iskorišćavaju za svoju ishranu, I to po pravilu, kada ne opšte sa prirodom. Ipak, pravu podsticajnu hranu u ovom periodu predstavljaće med u ramovima koji su izneti iz plodišta u medište  za vreme prvog proširivanja gnezda. Pčele će je radije uzimati nego što će to biti slučaj sa veštačkom hranom. Kod nukleusa  I oplodnjaka stavljaju se medno-šećerne pogače I to na satonoše. I ovom prilikom treba nedvosmisleno istaći da se pravo podsticajno prihranjivanje vrši prirodnom hranom, odnosno dodavanjem ramova sa medom I pergom ili pak dodavanjem kristalisanog meda na različite načine. Samo takva prihrana maksimalno pomaže pravi razvoj svake pčelinje zajednice. Svako prihranjivanje ima svoje prednosti I nedostatke, najbolje prihranjivanje je dodavanje ramova sa zatvorenim medom u zbeg. To je način kojim ja radim I nadam se da je jedan od najboljih kada  ima meda. Nedostatak kod toplog sirupa je taj što je uslov za izazivanje tuđice. 
Kod ovakvog stimulativnog prihranjivanje pomažemo pčelinjim zajednicama da se što pre razviju I iste pripremimo za bagremovu pašu.
Ko nema bagremovu pašu već neku kasniju nema potrebe za prihranom sem ako ne uvećava svoj pčelinjak.