Udruženje Pčelara Prijepolje

PČELARI OPREZ – PRETI KOLAPS PČELINJIH ZAJEDNICA

Skoro smo pri kraju aktivne pčelarske sezone, za koju se može reći, da je zapravo nije ni bilo.

Malo je pčelara u Srbiji koji će izvrcati skromne količine meda, uglavnom su to oni koji su selili pčele na suncokretovu pašu. Kišno proleće, kasni prolećni mraz u aprilu, izmrzavanje rano-cvetajućeg voća, kišni i hladni period u vreme cvetanja bagrema i nestabilno vreme sa ekstremnim temperaturnim oscilacijama, vremenske su karakteristike aktivne pčelarske sezone u 2016. godini. Takvi vremenski uslovi, koji oslikavaju pravu elementarnu nepogodu, doveli su pčelinje zajednice, već sredinom juna i početkom jula, pred sam kolaps. Takvo stanje na pčelinjacima zateklo je mnoge pčelare.

 

Na mnogim pčelinjacima, pčele su ostale bez minimalnih zaliha hrane, što je za posledicu imalo prestanak zaleganja matice, a samim tim i do njihovog znatnog slabljenja. Neki su pribegli spajanju takvih zajednica, ali su zajednice nastavile da slabe, da bi na kraju košnice ostale bez, ili sa vrlo malo pčela. U drastičnim slučajevima došlo je do pojave kanibalizma kod pčela. Bolesti, koje neizostavno prate naglo slabljenje pčelinje zajednice (varoa, nozema, virusi), naplaćuju ili su već naplatile svoj danak. Sve ovo podseća na pretprošlu 2014. godinu, koju smo ocenili kao najtežu godinu u poslednjih sedamdeset godina i kao takvunezabeleženu u analima srpskog pčelarstva. Nažalost, ova 2016. godina biće mnogo teža od pomenute 2014. godine.

U ovakvim okolnostima, pčelarima je najbitnije da očuvaju pčelinje zajednice. Pčelarima se preporučuje da, ako već nisu, odmah obave pregled pčelinjih zajednica, radi ocene stanja, kako bi u što kraćem roku otklonili uočena nenormalna stanja. Pri ovom pregledu treba proveriti količinu hrane u plodištu, količinu pčela i legla, zdravstveno stanje zajednice i izvršiti sređivanje košnice. Pripremu pčelinjih zajednica za zimovanje, koja je se do sada u praksi sprovodila krajem jula-početkom avgusta, treba početi odmah.

Minimalna količina hrane u košnici, u ovo doba, ne sme da bude ispod 10 do 12 kilograma. U košnicama u kojima nema navedene količine, treba odmah pristupiti prihranjivanju. Pčele se mogu prihranjivati medom, koji mora poticati iz zdravih zajednica, šećernim sirupom i šećernim testom (tzv. pogačama). Prednost prihrane pogačama je što obezbeđuje kontinuiran dotok hrane, samim tim i kontinuitet legla i ne zahteva česta odlaženja na pčelinjak. Prihrana šećernim sirupom provodi se u 2 do 3 večeri, u što većim obrocima (3-5 litara). Posle nekoliko davanja sirupa, poželjno je napraviti pauzu od 1 do 2 dana. Prokuvani šećer pčele lakše invertuju, ali se njime i lakše izaziva grabež. Kada je šećer otopljen u hladnoj vodi, uz dugotrajno mešanje, sa njim je teže izazvati grabež. Ako paša tokom jula i avgusta i dalje bude oskudna, treba stimulativno prihranjivati, svaki drugi dan, sa 300 do 500 mililitara šećernog sirupa, u srazmeri 1:1, uz, kako je već rečeno, prethodnu dopunu zalihe hrane, bez obzira ima li tihe letnje livadske paše ili nema.  

Sve slabe zajednice koje u ovom periodu nemaju više od 4 rama legla i ne zauzimaju više od 6 do 7 ulica pčela pripojiti jačim zajednicama.

Što se tiče varoe, ovako loša godina nameće nam nove probleme. Naime, zbog nužne obilne prihrane šećernim sirupom, radi popune nedostajućih zaliha hrane u plodištu, pčele se maksimalno iscrpljuju, što sigurno dovodi do opšteg pada imuniteta pčela. To znači da će štete od varoe biti mnogo vidljivije, a raste mogućnost pojave i drugih bolesti pčela koje varoa prenosi ili pospešuje njihov razvoj (virusi pčela, nozemoza, američka trulež, gljivične infekcije…). To znači da ove godine naša borba protiv varoe mora biti mnogo kompleksnija i efikasnija. Za tretman protiv varoe koristiti samo zvanično registrovane preparate, čija je efikasnost proverena.

Pčelarima u Srbiji na raspolaganju su: Apiguard – na bazi timola, ApiLife Var – na bazi eteričnih ulja, CheckMite – na bazi kumafosa, Furmitom – na bazi mravlje kiseline i Varotom na bazi fluvalinata. Efikasan tretman protiv varoe može se postići i mravljom kiselinom. Kratkoročni tretman primenjuje se  tokom jula i avgusta. Ovaj tretman podrazumeva izlaganje pčela parama m.k. tokom kratkog vremenskog perioda 3 do 4 puta u periodu od 7 dana. Koristi se 60% m.k. Spoljne temperature u periodu tretiranja, noću ne smeju da budu ispod 140C, a danju ne smeju da prelaze 250C. Tretiranje se sprovodi u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima.

Američka trulež legla (ATL) je bolest zatvorenog legla. Pored toga što je bolest opasna i izrazito zarazna, veoma je podmukla jer se u početnoj fazi vrlo teško otkriva. Bolest se ne manifestuje sve dok leglo ne bude zatvoreno, pa ni posle toga, čitavih 12 dana se ne vide nikakve promene na leglu. Kad bolest postane vidljiva, ona je već toliko uzela maha i zaražene zajednice se moraju uništavati. Vidljivi znaci ATL u košnici izražavaju se u promeni boje i položaja poklopčića legla, koji nisu jednolično žućkaste boje, već maslinasto mrke, i umesto da budu blago ispupčeni, ugnuti su a na nekima se vide veoma male rupice. Larve i lutke u zatvorenom leglu uginu i počnu da trule. Ako zavučemo palidrvce ili čačkalicu u ćeliju obolelog legla, promešamo i polako izvučemo, videćemo da je masa uginule larve veoma rastegljiva, lepljiva i da ima miris lepka. Uginule larve u ćelijama imaju mrku boju, koja daljim truljenjem postaje zatvorenija.

            Ukoliko postoji sumnja na ATL, treba iseći parče saća sa zaraženim leglom na mestu gde su promene najočiglednije, približnih dimenzija 10х10 cm. Uzorak saća obavezno zamotati u čist papir i pakovati u kartonsku kutijicu, nikako ne koristiti najlon kesice. Uzorak se šalje u nadležnu veterinarsku ustanovu, sa propratnim pismom koje sadrži osnovne podatke o pčelaru i pčelinjaku. U slučaju postojanja ATL preduzimaju se mere sanacije u skladu sa propisima veterinarske struke. Ako pčelar ima registrovan pčelinjak i prijavi zarazu koja nije starija od 60 dana ima pravo na punu naknadu štete od države.

Nozemoza je parazitsko zarazno oboljenje odraslih pčela radilica, trutova i matice. Pravi nevidljivi ubica je nosema cerana, koja je prisutna u takoreći svim košnicama, a samo je pitanje kada će pčelinja zajednica oslabiti ili će se broj spora povećati do nivoa s kojim se zajednica više neće moći nositi. Prema istraživanjima, Nozema cerana aktivnija je u vreme vegetacije i ne podnosi niske temperature, a dobro podnosi više. Istovremeno, Nozema apis je aktivnija u hladnijem delu godine.

Osnovna prevencija nozemoze sastoji se u tome da u zalihama hrane za zimovanje ne sme biti medljikovca ili nepoklopljene hrane koja potiče od šećernog sirupa. Pčelinjim zajednicama za prezimljavanje obezbediti mir, mlade matice, košnice koje ne prokišnjavaju, dobru ventilaciju, sužena gnezda, leta zaštićena češljevima protiv miševa, zaštita od vetra, buke, uznemiravanja pčela i dr.

U vreme dok još nema paše ili je ona slaba, preti velika opasnost od grabeži. Do nje će obavezno doći ako smo predvideli neki posao a ne preduzmemo sve potrebne mere opreza, ili ako smo tokom nekog posla u nečemu pogrešili. Da do ovoga ne bi došlo potrebno je, pre svega, bezmatke i slabiće što pre srediti. Pčele njih vrlo brzo otkrivaju i ako nismo učinili sve što je napred rečeno ili, ako smo kod prihranjivanja prosuli sirup, grabež vrlo lako nastane. Preglede pčela obavljati samo rano ujutru ili predveče.

Vlastimir Spasić

Predsednik odbora za marketing

i odnose sa javnošću IO SPOS-a