Udruženje Pčelara Prijepolje

Pčelarski Bikini

 

 

                            

Pčelarski bikini - nesvakidašnji poduhvat

 

Formiranje "brada" od pčela više ne izaziva tako velika čuđenja kod pčelara kao ranije, dok je utisak koji taj vid pčelarske zabave i nadmetanja i istovremeno promocije pčelarstva i marketinga  izaziva kod ljudi koji su izvan pčelarstva i dalje vrlo veliki. Ali kada žene koje se bave pčelarstvom naprave bikinije od pčela , to već predstavlja ogromno iznenađenje, pa i šok  za svakoga. 

Ovaj nesvakidašnji poduhvat izvele su četiri mlade žene, ženska ekipa naučnika sa Pčelarske laboratorije "Davis Honey" pri Univerzitetu u Ohaju (SAD). To je bio jedan vid njihove zabave, izazov koji je predstavljao prolećnu proslavu, kao i mogućnost da pokažu studentima ponašanje pčela.

Može se naravno predpostaviti da im to nije bilo prvi put. Suzan Kobi, koja je vodeći stručnjak za selekciju i veštačku oplodnju matica u toj laboratoriji ima zaista dugo iskustvo. Jedno od njenih prvih iskustava je bilo kada su ona i njen suprug Tim na venčanju formirali dvostruke brade od pčela. Sa svojim suprugom se upoznala na pčelinjaku za komercijalnu proizvodnju matica krajem sedamdesetih godina, oboje su bili pod pčelarskim velovima i pošto su pčele potpuno okupirale njihove živote, smatrali su prikladnim da kažu "da" pokriveni sa 15.000 pčela.

Suzan i Tim u članku "Brade i bikiniji od pčela" u časopisu "The Beekeepers Quarterly" br. 81 detaljno opisuju svoje iskustvo iz koga navodimo najvažnije delove.

Sezona i vremenski uslovi igraju važnu ulogu. Optimalno vreme je prolećna sezona rojenja, kada je dobra paša i ima puno mladih pčela. Toplo i sunčano vreme je takođe neophodno. Promene vremena, oblačnosti ili pad vazdušnog pritiska, kao i iznenadni prestanak paše mogu promeniti temperament pčela.

Važno je pažljivo izabrati pčelinja društva od kojih će se formirati rojevi za pčelinje brade. Trebalo bi koristiti samo društva koja su konstantno mirna, u ovom slučaju korišćena je kranjska rasa, društva iz selekcije "Kranjska pčela Novog Sveta" ("New World Carniolan"). Ključni faktor je da se radi sa mladim pčelama uzetim sa legla iz nekoliko društava. One imaju manje otrova i manje se brane u poređenju sa starim. Takođe, imaju jaku tendenciju da formiraju roj i ostaju sa maticom. To olakšava oblikovanje i formiranje roja i navođenje pčela onako kako se želi.

 

Jery Wright (Džeri Rajt)

 

Susan Cobey (Suzan Kobi)

 

Prvi korak je formiranje rojeva od dobro nahranjenih mladih pčela. Roj se formira trešenjem pčela hraniteljica sa legla iz nekoliko društava u pakete. Paketi se takođe hrane sirupom tokom nekoliko sati i drže u hladnoj, tamnoj i dobro prozračenoj prostoriiji. Pred sumrak pčele iz paketa se stresaju napolju i rojevi se hvataju na postavljenim postoljima.

Na postolja se stavljaju matice u kavezima, koje se uzmu iz paketa i hranilice sa sirupom (tegle koje stoje na dasci postavljenoj na stubu). Da bi se pčelama obezbedilo mesto gde se mogu uhvatiti u roj, stavlja se komad žičane mreže. Roj se preko noći smiri na postolju.

Narednog jutra, 3-4 sata pre velikog događaja, rojevi se stresu sa postolja i pčele se podižu u vazduh. Dopušta im se da ponovo formiraju rojeve, sa svojim maticama u kavezu na postoljima. Rojevi se stresaju sa postolja - ruše nekoliko puta u sve češćim vremenskim intervalima, što vodi formiranju prvih brada pčela.

Svaki put kada se roj strese, pčele se podstiču da formiraju rojeve lakim dimljenjem dok su na zemlji. One se vrlo brzo naviknu na rasturanje rojeva i to olakšava stavljanje pčela na osobu koja će nositi "bradu" ili skidanje pčela sa nje. Feromonski mamci se (opciono) koriste za kontrolu, upravljanje i održavanje kohezije roja na čovečjem telu. Koristi se više živih matica i nekoliko sintetičkih feromona. Može se upotrebiti i komad voska impregniran feromonima. Da se pčele odbiju sa lica ili drugih delova tela (nepoželjnih za skupljanje pčela) koriste se repilenti (hemijska sredstva - odbijači insekata). U uši se stavljaju loptice od vate.

 

 

Christen Corey (Kristin Kori)

 

Berma Esmen (Berma Esmen)

 

 

 

Kad je dresura pčela završena, nekoliko minuta posle lične pripreme, osoba koja će nositi bradu dolazi do postolja gde stoji nosač na kome je roj. Roj se rastura, pčele su u vazduhu, osoba se pomera na mesto gde je bilo postolje i predstavlja njegovu zamenu. Kavez sa maticom, uzetom sa postolja se pričvršćuje za osobu. Feromonski mamci se mogu dodati da pomognu formiranje roja na telu osobe.

Pčele privučene maticom i feromonima ponovo formiraju roj na telu osobe. Kako počinju da se skupljaju, brada raste. Da bi se formiralo više brada od pčela efikasnije je da se u jedno vreme radi samo sa jednom osobom. Kada se željeni broj pčela sakupi i pčele oblikuju, osoba bi trebalo da se pomeri sa tog mesta. Sledeća osoba dolazi na to mesto i postupak se ponavlja. Kada se oblikuje nekoliko brada od pčela, te osobe sa svojim bradama i bikinijima mogu da se kreću okolo čineći impresivnu grupu.

Za više brada i bikinija formira se 4-6 rojeva. Svaki roj ima svoje postolje, maticu i hranilicu sa sirupom i individualno se dresira. Svaki roj sadrži oko 2kg pčela. Nekoliko pčelara koji su prisutni pomažu da se bikiniji i brade formiraju i rasformiraju.

 

Lako je izvući se iz situacije, brzo i sigurno ukloniti pčele. Najefikasniji način je da se napravi jedan skok napred i gore, roj  će pasti na zemlju. Osoba zatim zakorači unazad i lagano ode sa tog mesta. Osoba -pratilac ide sa tom osobom i pažljivo ispunjava vazduh dimom, brišući preostale pčele. Otklanjanje pčela je trenutak kada se najverovatnije dobije poneki ubod.

 

Na mesto gde je roj strešen dolazi druga osoba da dobije bradu ili se postavlja postolje za roj. Kada se završi sa ovom zabavom, donosi se jedno telo košnice, sa ramovima i roj se naseljava, a uveče prenosi na pčelinjak.

 

Autori članaka napominju da pčelari početnici ne bi trebalo da izvode ovaj poduhvat, pošto može biti opasan ako uslovi nisu optimalni ili ako se nema dovoljno iskustva sa pčelama. Strah i panika mogu izazvati masovne ubode. Eventualnu publiku bi trebalo zaštititi ogradivši mesto događaja mrežama.

 

Obavezno je imati bezbednosni plan i odgovarajuću medicinsku zaštitu - antihistamine za oralnu upotrebu i injekcije epinefrina pri ruci. Iskusan pčelar bi trebalo da napravi plan i da daje savete tokom tog poduhvata. Svaka osoba koja će imati bradu ili bikini od pčela treba da ima svog pomagača sa dimilicom i četkom.

 

 

Medonosne biljke

Medonosne biljke

1) Najraniju pčelinju pašu kod nas čine leska, dren, vrba iva, visibaba, kukurek i šafran, obično u toku februara ili marta, nekad i ranije.
Leska daje samo polen, visokog kvaliteta. Jedan žbun leske srednje veličine daje do 50-60g polena. Dren daje polen i nektar, kao i visibaba i kukurek. Vrba iva je najmedonosnija rana prolećna biljka i daje 50-100kg meda po hektaru i mnogo polena.
Biljaka koje čine ovu pašu, kod nas nema dovoljno za postojeći broj košnica. U ovo doba potrebe pčelinjih društava za unosom cvetnog praha su veće nego za unosom nektara, jer su zalihe praha pri kraju a meda obično ima dovoljno.

2) Biljke koje cvetaju u martu a nastavljaju cvetanje u voćnoj paši. To su jagorčevina, divlji zumbul, ljubičice, a od drveća jova, i one daju uglavnom polen. Mala mrtva kopriva, korovska biljka po njivama, daje dosta nektara i polena, kao i čestoslovica i podbjel. Od drveća, javor, dren, vrba iva i žalosna vrba daju nektar i polen.
Ni ovih biljaka na našem području nema dovoljno.

3) Biljke koje čine voćnu pašu i druge koje cvetaju u vreme voćne paše.
Najranije cvetaju kajsije, obično krajem marta, pa dženerike. Daju do 40 kg/ha meda i puno polena.
Trešnje cvetaju nešto kasnije i vrlo su medonosne,pogotovu divlja tre
šnja koje u našimkrajevima ima dosta, a takođe i breskve i višnje. Sve šljive nisu podjednako medonosne i privlačne za pčele ali ih u našem kraju ima mnogo. Jabuka je vrlo medonosna i dobro zastupljena.
Voćke u proseku daju 20-40 kg/ha meda i oko 5-10 kg/ha polena. Od najvećeg značaja za pčele su dženerika, trešnja, šljiva i jabuka.
Od drveća i žbunja u to vreme cvetaju trnjine, divlji kesten, razno ukrasno šiblje, topole i breze. Najmedonosnije su vrbe, koje daju do 100 kg/ha meda i puno cvetnog praha. Ponegde se gaji perko (kupusna uljana repica), koji odlično medi i daje mnogo nektara i polena (do 100 kg/ha).
Biljaka iz ove grupe u celini ima dovoljno za podsticajnu pašu. Radi što boljeg razvoja društava dobro bi bilo da ih je još više, pogotovu onih najranijih - kajsije i dženerike.

4) Biljke koje cvetaju između voćne i bagremove paše.
To su dunja, mušmula, divlji kesten, glog, crni i beli jasen, breza, hrast, orah, dud. Klen i uopšte javori su vrlo medonosni i daju preko 200 kg/ha meda ali ih nema mnogo. Od zeljastih biljaka odlično mede mrtva kopriva i livadska žalfija. Počinju da cvetaju i divlje ruže, deteline, gavez, ljutić.
Biljke iz ove grupe u našem kraju su nedovoljno rasprostranjene pa često nastaje skoro pravi bespašni period.

5) Bagremova paša
Bagrema kod nas ima skoro svuda. Daje od 300 do 1000 kg/ha meda, zavisno od uzrasta i uslova medenja. Zbog velike rasprostranjenosti i odličnog medenja, predstavlja glavnu pčelinju pašu koja retko podbacuje.
Površine pod bagremom zadovoljavaju potrebe pčelinjih društava a omogućavaju i dosta meda za vrcanje.
U to vreme počinju da cvetaju i bela detelina i pitoma malina.

6) Biljke koje cvetaju posle bagremove paše
Tu spadaju bela detelina, smilja i druge deteline, sjeruša, majčina dušica, crni slez, a od žbunja bagremac, kupina, divlja ruža, razno ukrasno šiblje. Divlje kupine daju 25-40 kg/ha meda a pitome do 200 kg/ha. Od drveća, cveta gledičija, zatim lipa, kiselo drvo.
Sve te zeljaste i drvenaste biljke su vrlo medonosne ali ih nema na većim površinama, osim na nekim užim lokalitetima, gde mogu da daju i med za vrcanje. Zajedno sa biljkama koje cvetaju kasnije, one čine livadsku pašu.

7) Biljke letnje paše koje cvetaju krajem juna, u julu, sve do avgusta.
Najznačajnije su kokotac, palamida, razni drugi korovi, majčina dušica, vranilova trava, beli bosiljak, deteline. Od gajenih biljaka medonosne su tikve, lubenice, krastavci, suncokret, heljda,a kukuruz daje samo polenov prah.
Od drveća cveta samo ono u parkovima - katalpa, kelrajterija, sofora i evodija.
Biljaka ove paše nema dovoljno, osim pojedinih godina na nekim lokalitetima kada daju livadsku pašu. U slučaju suše, u to doba obično vlada bespašni period.

 Biljke jesenje paše (avgust, septembar, oktobar)
Od zeljastih biljaka cvetaju deteline, nana, vodopija, beli bosiljak (vrlo malo ga ima), razno baštensko cveće, posebno astra i zlatnica. Od žbunja cveta ukrasno šiblje, posebno je medonosan biserak ali je vrlo retko zastupljen.
Bilje koje čine ovu pašu su malo rasprostranjene. Za pčele je u to doba najznačajnija polenska paša zbog pripreme za prezimljavanje.

9) Biljke koje daju medljiku
Od tih biljaka, kod nas je najviše hrasta koji može dati 300-400 kg/ha medljike, a mnogo manje je bora, koji po literaturi daje do 500 kg/ha ali koji u našim krajevima praktično nikada ne medi. Medljiku povremeno daje i drugo drveće, pa i voćke, ali su te količine skoro zanemarljive. Jele i smrče ima u većim površinama pod šumama kod nas, pa se  češće desi pojava medljike na izdvojenim stablima početkom leta. Pogodni uslovi da bi se javila medljika su da jesen bude topla, zima blaga (da biljne vaši uspešno prezime), zatim da proleće i početak leta budu kišoviti a leto da bude sa visokim temperaturama i bez padavina.

 

 

 

KADA I KAKO OBAVITI DETALJAN PRVI PROLJETNI PREGLED PČELINJIH ZAJEDNICA? (3.DIO)

KONTROLA MATICE

Na poletaljci bezmatka pčele se nervozno kreću, slabo su aktivne, ne unose polen, nema legla. Pri otvaranju košnice zapažamo karakteristično brujanje pčela, sa uzdignutim zadkom koje uglavnom miruju na saću, pri čemu neprestano lepezaju krilima.  Ovo su sigurni znaci da je društvo bez matice i zovemo ga BEZMATAK. Bez pčelareve pomoći ono je osuđeno na propast.

BEZMATAK SA MATIČNJACIMA

Društvo se ponaša isto kao i bezmatak. Na okvirima ćemo zateći samo zatvoreno radiličko leglo. U zoni legla zapažamo nekoliko otvorenih ili zatvorenih matičnjaka. U ovakvom društvu, najvjerovatnije smo pri brzom pregledu, nesvjesno uništili maticu i pčele su pristupile izgradnji prisilnih spasilačkih matičnjaka.

Opširnije: KADA I KAKO OBAVITI DETALJAN PRVI PROLJETNI PREGLED PČELINJIH ZAJEDNICA? (3.DIO)

Manuka med – najcenjeniji prirodni lek na svetu

Jedna od najpoznatijih i najcenjenijih vrsta meda na svetu je manuka, med koji se proizvodi na Novom Zelandu i u Australiji.

Reč je o monofloralnom medu, koji pčele proizvode sakupljajući nektar sa manuka drveta, po čemu je i dobio ime. Ovaj med je poznat po svom antibakterijskom svojstvu, koje je veće u poređenju s drugim vrstama meda.

Zbog svoje specifičnosti, godišnja proizvodnja ovog meda je mala i iznosi oko 2.000 kilograma. Međutim, procenjuje se da se godišnje u svetu pod ovom robnom markom proda mnogo veća količina, odnosno da postoje falsifikati.

Iz tog razloga manuka med se pakuje u specijalnu ambalažu i štiti posebnim oznakama kvaliteta kako bi potrošači bili sigurni da su kupili manuku. Greška može skupo da košta kupca, jer kilogram ovog meda košta i nekoliko stotina evra.

Da bi se med smatrao monofloralnim, mora da sadrži 70% polena biljke čije ime nosi.

Treba istaći da se i u našoj zemlji proizvode različite vrste kvalitetnog i u svetu traženog meda. Međutim, njihova lekovita svojstva nisu dovoljno istražena, ali ni u marketing se nije uložilo toliko kao kada je reč o manuka medu. Tako, na primer, u lipovom medu, koji se proizvodi na Fruškoj gori, najčešće ima više od 70% polena ove biljke.

 

 

 

KADA I KAKO OBAVITI DETALJAN PRVI PROLJETNI PREGLED PČELINJIH ZAJEDNICA? (2.DIO)

ČIŠĆENJE  PODNJAČE

 

Tokom zime došlo je do prirodnog umiranja pčela, koje su sa klubeta opadale na podnjaču. Na podnjači će se naći i ljuspice voštanih poklopaca sa mednih ćelija, pomješane sa pčelama. Ta masa za pčele predstavlja nečistoću koju one ne trpe u košnici. Pri svakoj vanjskoj povoljnoj temperaturi one to izbacuju  vani kroz leto.

Za njih je to izuzetno naporan teret, kojeg se slabije zajednice ne mogu ni osloboditi, ako im pčelar ne pomogne. Zato je nužno da pčelar sve podnjače očisti, oslobodi pčele tog tereta, a one će  preusmjeriti svoju  aktivnost prema svojim potrebama. Odstranjenu masu sakupićemo u neku  posudu, izvršiti prosijavanje na sito sa okcima 3*3mm. Ljuspice voska pretopiti, a ostatak mase sa umrlim pčelama spaliti. Sada je već krajnje vrijeme za aktiviranje higijenske pojilice.

Nakon svih obavljenih poslova prvog proljetnog pregleda, potrebno je obaviti i dezinfekciju terena (zemljišta) na kojem je smješten pčelinjak. Ja vršim dezinfekciju zemljišta i vanjskih površina košnica i postolja dva puta godišnje, u oktobru  i kraj februara-početak marta, zavisno od vremenskih prilika.

Opširnije: KADA I KAKO OBAVITI DETALJAN PRVI PROLJETNI PREGLED PČELINJIH ZAJEDNICA? (2.DIO)